А шта ћеш ти бити кад порастеш?
"Ваша деца нису ваша деца
Они су синови и кћери.
Они се стварају у нама
али не потичу од нас.
И упркос томе што су са вама
они вам не припадају.
Ви им можете дати љубав али никако и ваше мисли, јер
они имају сопствене мисли.
Ви можете прихватити њихова тела али не и њихове душе.
Јер њихове душе обитавају у дану сутрашњице која је вам недоступна, чак и у вашим сновима.
Можете надстојати да будете као они али не покушавајте да их претворите у себе.
Јер живот не иде уназад и ништа се не завршава јучерашњим даном.
Ви сте лукови којима су ваша деца одапете, као стреле
Стрелац види циљ на путу до бесконачности како би стреле могле да путују брзо и далеко
нека вам брзина и снага ваше стреле буду на радост."
Одрасли су ти који осећају потребу за децом, и то је разлог што их стварају. Деца нису ништа тражила. Огроман проблем представља за родитеља да њихово дете одрасте и оде. Родитељи добијањем деце мењају свој идентитет. Очекују да њихово дете успе тамо где су они оманули. Већина родитеља је још и пре него што је видела своје дете замислила како оно остварује његове снове свесно или несвесно испрограмирала им је живот. Деца им омогућавају да испуне празнину и имају циљ. Пре него се и сами остварите у улози родитеља, потрудите се да остварите своје циљеве, и будете комплетна личност, задовољна собом, јер је то једини начин да правилно одгајате своје дете и изведете га на прави пут управо пуштајући га да га сам одабере.